Još jedan „projekat“ na dva točka

Nikola je imao četiri godine u to vreme. Na nekom od lokalnih „garage sale“ smo nabavili prilično ishaban biciklić. Za celih $3 novaca. Za još $1 smo kupili kit za krpljenje probušene gume. Ukupno $4 za ce „projekat“. Uživao je da mi pomaže da popravimo gumu.

Novi "projekat" na dva točka

Da napomenem da čitava ideja nije bila da se uštedi time što se ne kupi novi bicikl. Ideja je da učestvuju u popravci i kreiranju nove igračke. Prilično zabavno i kvalitetno „otac-sin“ vreme.

Popravka gume, nema pomoćnih točkova

Sad najteži deo: bicikl je došao bez pomoćnih točkova tako da smo prinuli učenju da vozi na dva točka. Moje iskustvo je da treba oko 4 sata da se dete nauči da vozi bicikl na dva točka. Ovo govorim na bazi mojih dvoje starijih, kao i na bazi klinaca koje sam učio da voze u Novom Sadu dok sam i sam bio klinac. Problem u ovim godinama je što obično nemamo 4 sata u cugu ili nemamo snage da trčimo za njima 4 sata… Totalno vreme se produžilo na 2-3 nedelje tipa 15 minuta ovde, 10 minuta kasnije, 5 minuta posle posla… Ali, obojica smo bili uporni, i isplatilo se.

Nakon par „pravih“ padova konačno smo naucili kretanje i stajanje sami. I padanje je deo učenja, zato je i lakše ako se nauči što ranije (mali ne padaju s velike visine).

Roditelji, ne pokušavajte ovo na pun stomak…

Originalan tekst i slike iz marta 2008.

Road bajk – nabavka i sklapanje

U jednom momentu je došla na red i kopovina bicikla za vožnju po okolini. Nisam neki probirač, ali vrlo brzo nakon razgledanja „sjajnih“ i „šarenih“ modela po super marketima shvatih da se danas bicikli dele na dve grupe: relativno pristupačni koji lepo izgledaju ali su golo đubre, i dobri koji su prilično skupi i mogu se kupiti u specijalizovanim radnjama uz ko zna koliko „ruka“ ugrađenih u procesu. Ono  pto e mene prilično iznenadilo i razočaralo je koliko se ovi modeli u super marketima i robnim kućama mogu pod prstima osetiti da ne valjaju.

Članak je možda od najveće koristi ljudima na američkom kontinentu pošto diskutuje gde se mogu nabaviti relativno dobri, ali ne i preskupi biciklovi. Univerzalan savet je da se svuda uz malo truda može naći dobra opcija i da se nekad isplati malo uraditi istraživanje i „uradi sam“ pristup.

Najzad malo pretraživanja po netu i forumima je ukazalo na nabavljača koji direktno iz Kine i Tajvana naručuje biciklove koji potpadaju negde između: imaju relativno kvalitetne komonente, ali se prodaju pod drugim imenom i dolaze polu rasklopljeni.

Nakon malo „šopinga“ pala je odluka da uzmem road bajk među najpristupačnijima po ceni.

Paket je stigao za par dana preko UPS

Pažljivo otpakivanje je razotkrilo prilično uredno pakovanje. Prefarbani delovi i ram su dodatno bili zaštićeni papirom.

Prilično kompaktno pakovanje

Srećom tu je i relativno upotrebljivo uputstvo, tako da sam vrlo brzo sortirao delove.

Pogled iz drugog ugla

Nakon dva-tri sata sve je bilo na svom mestu. Bio sam skroz zadovoljan izgledom i osećajem pod prstima da u pitanju nije loš kvalitet.

Konačni izgled "mašine"

Može se u slici videti da je ram prlično velik i visok što odgovara mojoj visini. Na sajtu su bile dobre instrukcije kako treba odrediti veličinu rama prema visini.

S obziorm da je ceo bicikl bio prilično lak (aluminijumski ram, nije karbon) tu je i vaga koja je pokazala oko 11kg. Prilično dobro. Važno je proučiti i instrukcije kako da podesite korektno visinu sedišta, kormana, i menjač. Pošto mi je ovo „prvijenac“ sa brzinama, odneo sam ga i u lokalni bajk šop da provere. Tip je dodatno podesio menjač, ali nije ništa naplatio.

Glavna svrha članka je da „ohrabrim“ ljude da naprave detaljno istraživanje pre nabavke. Neke stvari se mogu kupiti u „lanac“ prodavnicama bez problema, ali je ponekad dobro pogledati i alternative. Takođe, nije loše ni proveriti lokalne bajk šopove jer tamo vrlo često rade ljudi koji su entuzijasti tako da se mogu dobiti korisni saveti i pomoć. Znam da sam i u Novom Sadu posetio jednu prodavnicu sličnu i da su imali vrlo dobar izbor i znali šta pričaju (blizu Piroš čizme).

Za mene je iskustvo i uživanje i samo sklapanje i to što sam morao da malo naučim o menjačima i podešavanju. Moram priznati da je jednostavnije nego neki komadi IKEA nameštaja koje sam imao prilike da sklapam.

Originalni tekst na engleskom i slike su iz marta 2008.

Konverzija starog mountain bajka u gradsku „krstaricu“

Bicikl za „krstarenje“ gradom

Ovaj tekst je prevod mog ranijeg bloga. Neki termini i meni zvuče smešno na našem, ali pokušaću što više prebacim na naš jezik (da ne kažem srpsko-hrvatsko-bošnjačko-crnogorski sa vojvođanskim akcentom). Tekst pokriva iskustvo sa prepravkom starog Raleigh MB20. U principu bicikl je spašen bacanja u kontejner za đubre i sa ponosom mogu da kažem da je doneo i malo zabave dok se radilo na njemu, a i kasnije kada smo išli u porodično vozikanje po okolini.

Konačni rezultat

Spašen kontejnera za đubre

Dobio sam bicikl od studenta koji je bio spreman da ga baci. U pitanju je stari pouzdani Raleigh MB20. Raleigh je poznata firma ovde i pravi(o je) dobre biciklove. MB20 ne spada u neke skupe i fensi modele, ali se meni dopalo što ima čelični ram. Danas su popularni aluminijumski i karbon ramovi prvenstveno zbog težine, ali kažu da je za duže vožnje udobniji čelični ram. Nemam nekog iskustva ni vremena za duge vožnje, ali mi se ovaj bicikl uklapao u koncept da se pretvori od planinske kroserice u gradsku krstaricu.

Početno stanje, prilično tužno...

Kao što se može videti u slikama ima dosta zarđalih delova, probušene gume, i sve u svemu vrlo jadno stanje. Bicikl je provodio dosta vremena „parkiran“ napolju i poprilično je pretrpeo kiše i vlage (vlaga u Teksasu je nešto što se mora doživeti da bi se razumelo).

Rđa, ogrebotine, izbušene gume...

Glavni problem sa „da machine“

Najveći problem na ovom biciklu je to što je originalna šipka za sedište zamenjena sa malo debljom (možda samo par desetinki milimetra) i što je neki „majstor“ dobro prikucao sedište u ram.

Zaglavljena šipka za sedište, najkritičniji problem ovde

Kao što se može videti nema ni šrafa koji je predviđen da drži šipku za sedište. Malo „istraživanja“ na Internetu mi je ukazalo na to da je ovo relativno poznat problem i da je jedna od najtežih stvari za popravku. Verovali ili ne našao sam više članaka na tu temu.

Sugestije

Neka od rešenja podrazimevaju korišćenje penetrativnih ulja tipa WD-40. Probao, nije radilo. Jedan od obećavajućih saveta je bio da se samo sedište koristi kao alat za izvlačenje šipke, ali nisam uspeo ni tako. Sama šipka je u ovom slučaju od aluminijuma, a ram od čelika, ali je pod rukom osećaj kao da su jedno. Bilo je i nekih ideja na temu grejanje-hlađenje, ali u to se nisam upuštao. Negde sam i pročitao da se sedište stegne u mengele, a da se ram koristi kao poluga, ali za to nisam imao dobar sto.

Rešenje

Konačno, našao sam radikalnu sugestiju da se šipka iseče. „Trik“ je da se šipka iseče 2-3cm iznad rama. Zatim da se šipka seče iznutra vertikalno po dužini. Pribavio sam alatke i započeo „putovanje“.

Početak "borbe" sa zaglavljenom šipkom

Samo presecanje šipke je bilo trivijalno, ali prava avantura tek počinje…

Uzdužno sečenje na tri mesta

Polako sam krenuo sa vertikalnim rezovima. Potrebno je napraviti bar tri reza po dužini i onda da se delovi šipke izvuku jedan po jedan. Ono što je poseban izazov ovde je da se uopšte nema osećaj da li si presekao šipku ili ne. Takođe, vrlo važno je da se pazi da se ne ošteti ram.

Ovde već pomaže narodna poezija u desetercu

Malo igranja sa čekićem i dletom, ali „nežno“ je takođe deo čitave operacije. Malo prisećanja na narodnu poeziju, deseterac, ili tekovine revolucije i slavnog bravara je takođe od kritične važnosti za proces. Konačno, od dva uloška za testeru za metal sam napravio novu „alatku“: polomiš jedan uložak, zašrafiš ga na drugi, i sve to uglaviš u držač za testeru. Nova alatka je bila daleko pogodnija za rad.

"Nova" alatka: dokaz evolucije po Darvinu

Pošto nisam imao puno vremena da u cugu odradim posao, čitav proces je trajao možda 2-3 nedelje, uglavnom vikendom, 15 minuta ovde, 15 minuta onde. Kao rekreacija.

Pomoć eksperata je uvek dobrodošla
Konačno, kada sam već gubio nadu...

Konačno, „pametniji popušta“, nežni dodir čekićem nakon seanse sečenja i prvi komad šipke je ispao. U roku od par sekundi posle toga svi delovi su bili izvađeni.

Ovde se može videti da se i ram namučio
Isprobavanje nove šipke odgovarajuče mere

Nakon smao malo čišćenja i istresanja metalne piljevine isprobao sam novu šipku koja je bez problema i vrlo lako ulazila u ram. Mislim da je u pitanju bila razlika u prečniku od 0.2mm.

Priprema za farbanje

Sada je na red došao zabavni deo rasklapanja bicikla i pripreme za farbanje. Napravio sam dosta slika digitalnim foto aparatom tako da ne moram da pamtim gde šta i kako ide. Nakon toga samo rasklapanje je teklo bez većih problema. Nabavio sam dodatak za bušilicu za guljenje farbe i moram priznati da je samo skidanje stare farbe sa rama i vila išlo dosta glatko.

Rasklapanje i priprema za farbanje

Sve je spremno za fino šmirglanje i dodatno čišćenje. Benzin je „majka“ za ovu vrstu posla i čišćenje ćoškova kojima je teško prići. Naravno, oprez sa benzinom, priča se da je prilično zapaljiv.

Ram je skoro spreman za farbanje
Stara lampa je poslužila kao držač za vile

Farbanje

Kupio sam farbu u spreju u lokalnom Home Depot-u. Uzeli smo dva spreja podloge iako se ispostavilo da je jedan sprej dosta. Uzeli smo i 3-4 piksle sa nekom drečavo zeleno-žutom bojom koju je izabrala moja ćerka.

Farbanje podloge

Nakon farbanja podlogom dobro je malo preći finom vodenom  šmirglom da sve bude super glatko pre farbanja pravom bojom.

Fina vodena šmirgla preko podloge

Preko podloge su došla 2-3 sloja farbe. Mislim da sam malo više farbe stavio nego što treba, ali nije izgledalo loše pa smo ostavili tako. Kad se sve dobro osušilo stavio sam i jedan sloj providnog sjajnog laka za dodatnu zaštitu farbe i bolji izgled.

Sklapanje

Nakon dosta pretrage po eBay-u, Amazonu, i nekim specijalizovanim sajtovima za biciklove palo je kupovanje novih delova. Ideja je bila da se nadju što jeftiniji, ali upotrebljivi delovi: novo sedište i šipka, gume, pedale, i „pakne“ za kočnice.

Početak sklapanja

Gume sam čini mi se kupio preko Amazon-a za „tevsiju ribe“, i mislum da su gume dale glavni šmek novom izgledu. Potsećaju na slik trkačke gume na motorima. Činjenica da su glatke čini vožnju ovog bicikla udobnom po asfaltu.

Farbanje hromiranih delova u mat crno
Polako se formira novi izgled
Zarđali šrafovi na kočnicama

Naknadno smo i ove zarđale šrafove ofarbali u mat crno.

Spremno za probnu vožnju

Na rasprodaji ili kako se danas kod nas kaže „akcija“, kupili smo mali brzinomer koji je dodatna šminka na novom starom bajsu.

"Tata, kol'ko juri?"

Test vožnja je ukazala na sitnije probleme sa menjačem. Dobra strana je što se na Shimano sajtu mogu naći detaljne instrukcije kako se podešava menjač tako da je i to bilo sređeno brzo.

Podešavanje menjača

Na slici se vide zarđali zupčanici i nov lanac. Samo sam dobro podmazao sve i nakon mesec dva i zupčanici su se sami očistili od vožnje.

Izjava o odricanju od odgovornosti

Deco, ne pokušavajte ovo sami kod kuće. Odmah da kažem da čitav proces nije bio jednostavan ni bezopasan. Iako sam ja uživao, ukoliko se odlučite na slične avanture oprezno sa alatima tipa testere, turpije, čekići, i, naravno, oprezno sa benzinom…

Originalni tekst na engleskom je iz marta 2008-e.